Vsi dogodki so resnični, ime žene in moža je spremenjeno

Živela sta žena in mož, imenujmo ju Ana in Ivan. Imela sta se rada, imela sta hišico, dva sinova... nikoli nobenih problemov... Ivan je vedno pridono delal v svoji firmi, Ana je delala na drugem koncu. Lepo so živeli...  ko... nekaj po petdesetem letu Ivan zboli za rakom. Ana in Ivan in cela družina mrzlično išče rešitve, od zdravnikov, do alternativne medicine in na koncu gre Ana do Beograda in tam na seminar od Grabovoja za katerega so slišali, da zdravi vse bolezni in se ukvarja z vstajenjem... A Ivanu je vse slabše in slabše... Ana ga vlači vsepovsod kot medveda...Ivan uredi vse v službi, da bo predal delo enemu izmed sinov in reče Ani: "Draga moja, jaz ne morem več zdržati. Saj me boš vaskrsnila!"

In... Ana ne more verjeti. Njen Ivan je mrtev. Bolj je mrtev, kot le lahko. Naredijo pogreb... Dobijo sožalje. Ivana dajo v grob. Ana pa je umrla duševno. Obljubil ji je, da bo prišel nazaj...a kako, kaj...

Ana pokoplje moža, dobijo sožalje... ljudje jo nehajo klicat... prijatelji se je malo izogibajo, ker ne vedo, kaj naj rečejo...

In... Ana hodi še naprej na seminarje in osem mesecev po Ivanovi smrti gre na seminar o vaskrsenju, kjer se srečava. Beseda da besedo, pogovarjava se...gor in dol... Nakar jo vidim na recepciji pogovarjati se z moškim, ki izgleda kot njen mož in jo vprašam, kdo je to,ali je njen mož... Ana mi odgovori, da je to moški, ki je prišel v sobo, kjer je imela konzultacije z Valentino. Ker je tam v sobi za konzultacije sedel moški, so šli v sobico poleg in prva stvar, ki jo je Ana rekla Valentini je bila: "Če bi prej zvedela za vas, bi bil moj mož še živ", V tem pride Vali do nje, jo prime za ramena in strese in reče: "Tale moškije tvoj mož!".

Ana je bila v šoku...kako moj mož, saj ne izgleda tako. Saj ni treba da izgledajo podobni... pojdi z njim na pijačo, pogovarjaj se z njim.

Potem sem se tri dni, ko smo bili tam v hotelu pogovarjala z Ano o tem, kaj sta se pogovarjala z Milanom (tako ga imenujmo) in tudi sama sem ga večkrat srečala v recepciji... Vse skupaj me je spominjalo na srednjo šolo, ko smo bili v koga  zaljubljeni, ali pa je bila sošolka "v koga" in smo potem rihtali, da bi se srečala in se potem težko čakali, da je prišla nazaj in povedala, kaj se je dogajalo!

Točno tako je bilo tukaj, samo da se je Milan pojavil točno takrat, ko je Ivan umrl (je povedal, da je takrat začel delat v hotelu, kjer smo mi imeli čez osem mesecev seminar)... Milan sploh ni bil podoben Ivanu, iz njega je bilo težko izvleči, karkoli... Izgledal je "čisto normalno"... če ne bi Vali rekla, da je to ta oseba, ne bi nihče vedel...

(prvi del)

Svi događaji su istiniti, samo se mijenja ime žene i muža.

Živjeli žena i muž, nazovimo ih Ana i Ivan. Imali su sve što su voljeli, imali su kuću, dva sina ... nikada nije bilo problema ... Ivan je radio u svojoj tvrtki, Ana je radila na drugom kraju- Živjeli su lijepo ... kada ... nešto nakon pedesete godine, Ivan se razbolio od raka. Ana i Ivan i cijela obitelj jako su tražili rješenja, od liječnika do alternativne medicine, a na kraju Ana
odlazi u Beograd na seminar iz Grabovoja za koga su čuli da liječi sve bolesti i bavi se uskrsnućem ... A Ivanu je bilo sve gore i gore ... Ana ga je vodila posvuda poput medvjeda ... 
Ivan je organizirao sve na svome poslu da preda posao jednom od svojih sinova i kaže Ani: "Draga moja, više ne mogu izdržati. Ti ćeš me tako i tako vaskrsnuti!"
I ... Ana nije mogla vjerovati. Njezin Ivan je umro. Bio je mrtav. Bio je mrtav mrtav. Više je bio mrtav nego što se može biti. Bila je sahrana ... Primili su sućut. Ivana su stavili u grob.
Ana je umrla mentalno. Obećao je da će se vratiti ... ali kako, škada ... Sahranila je svoga muža... ljudi su je prestali zvati ...
prijatelji su ju malo izbjegavali jer nisu znali što da joj kaže ...
I ... Ana nastavlja da ide na seminare i devet mjeseci nakon Ivanove smrti odlazi na seminar za uskrsnuće gdje sam ju srela. Riječ po riječ, pričamo mi tako... gore i dole ... 
Kad je vidim na recepciji, ona razgovara s čovjekom koji
izgleda kao da je njezin muž i pitam je tko je on, da li je to njezin muž, zašto mi nije rekla da je došla sa mužem. Ana mi
odgovara, da je taj čovek došao u sobu gdje se rade konzultacije s Valentinom. Budući da je muškarac sjedio u prostoriji za konzultacije, otišli su do sobe pored da bi bili sami. I prva stvar koju je Ana rekla Valentini bila je: "Da sam znala za tebe ranije, moj muž bi još uvijek bio živ"! Kad je Valentina zgrabi za ramena, trese ju i kaže: "Taj čovjek je tvoj muž!"
Ana je bila u šoku ... taj čovjek ne izgleda poput mog muža. Ne moraju izgledati isto ... idi s njim na piće, razgovaraj sa njim.
Onda sam tri dana, dok smo bili u tom hotelu pričala s Anom o tome što su razgovarali njih dvoje s Milanom (tako ga zovemo), a također sam ga nekoliko puta susrela i bila skupa sa njih dvoje ... Sve me skupa podsjećalo na vremena u srednjoj školi, kad smo se zaljubili u nekoga, ili je bila kolegica od nekog, ili smo "namjestili" susret i onda je bilo teško čekati da se ona vrati i da nam ispriča šta je bilo...
Upravo tako je bilo i u ovom slučaju ovdje, samo se Milan pojavio upravo kad je Ivan umro (rekao je da je počeo raditi pred devet mjeseci u hotelu u kojem smo imali seminar) ...

Milan nije izgledao kao Ivan, bilo je teško izvući iz njega
što god ... Izgledao je "sasvim normalno" ... ako Valentina ne bi rekla da je to ta osoba, nitko ne bi znao ...
(prvi dio)